Стојећи на новој историјској почетној тачки и суочавајући се са текућим променама у свету, односи Кине и Русије звуче нова снажна нота Тајмса са новим ставом. Кина и Русија су 2019. наставиле блиско да сарађују на главним међународним питањима као што су корејско нуклеарно питање, иранско нуклеарно питање и сиријско питање. Подржавајући правичност и правду, Кина и Русија су чврсто подржавале међународни систем са Уједињеним нацијама у његовој сржи и међународним правом као његовом основом, и промовисале процес светске мултиполарности и демократије у међународним односима.
То показује висок ниво билатералних односа и посебну, стратешку и глобалну природу билатералне сарадње. Јачање солидарности и координације између Кине и Русије је стратешки избор направљен у циљу дугорочног мира, развоја и подмлађивања две стране. Неопходно је одржати глобалну стратешку стабилност и равнотежу међународних снага, и служи фундаменталним интересима две земље и међународне заједнице.
Како су рекли кинески државни саветник и министар спољних послова Ванг Ји и руски министар спољних послова Сергеј Лавров, сарадња Кине и Русије није усмерена ни на једну трећу страну, нити ће је изазивати или мешати било која трећа страна. Његов замах је незаустављив, његова улога незаменљива, а изгледи неограничени. Гледајући унапред, два председника су се сложила да од 2020. до 2021. одрже Годину иновација у науци и технологији Кине и Русије како би заједнички унапредили независне истраживачке и развојне способности.
У духу пионирске иновације, обостране користи и сарадње од којих сви добијају, две земље ће даље синергисати своје развојне стратегије, дубоко интегрисати своје развојне интересе и окупити своје људе.
Четврто, антиглобализам и изолационизам су у порасту
У 21. веку, са успоном Кине и других земаља у развоју, доминација западних земаља почела је да се тресе. Према Конференцији Уједињених нација о трговини и развоју (УНЦТАД), од 1990. до 2015. године, удео развијених земаља у глобалном БДП-у пао је са 78,7 одсто на 56,8 одсто, док је удео тржишта у развоју порастао са 19,0 одсто на 39,2 одсто.
У исто време, неолиберална идеологија која је наглашавала малу владу, цивилно друштво и слободну конкуренцију почела је да јењава од касних 1990-их, а Вашингтонски консензус, који је био заснован на њој, банкротирао је под утицајем глобалне финансијске кризе. Ова огромна промена натерала је САД и неке друге западне земље да чак окрену точак историје и усвоје антиглобализаторску политику како би заштитиле своје интересе.
Време поста: 28.11.2022