Са развојем индустрија као што су гвожђе и челик, петрохемијска индустрија, бродови и електрична енергија, заварене конструкције имају тенденцију да се развијају у правцу великих, великог капацитета и високих параметара, а неке и даље раде на ниским температурама, криогених, корозивних медија и других окружења.
Због тога се све више користе различити нисколегирани челици високе чврстоће, средње и високо легирани челици, суперчврсти челици, разни легирани материјали. Међутим, применом ових врста челика и легура настају многи нови проблеми у производњи заваривања, међу којима су чешћи и веома озбиљни пукотине од заваривања.
Пукотине се понекад појављују током заваривања, а понекад током постављања или рада, такозване одложене пукотине. Пошто се такве пукотине не могу открити у производњи, такве пукотине су опасније. Постоји много врста пукотина које настају у процесу заваривања. Према досадашњим истраживањима, према природи пукотина, оне се могу грубо поделити у следећих пет категорија:
1. Врућа пукотина
Вруће пукотине настају на високим температурама током заваривања, па се називају вруће пукотине. У зависности од материјала метала који се заварује, облик, температурни опсег и главни разлози за стварање врућих пукотина су такође различити. Због тога се вруће пукотине деле у три категорије: кристализационе пукотине, пукотине од течења и полигоналне пукотине.
1. Кристалне пукотине
У каснијој фази кристализације, течни филм формиран еутектиком мале запремине слаби везу између зрна, а под дејством затезног напона настају пукотине.
Углавном се јавља у завареним спојевима угљеничног челика и нисколегираног челика са више нечистоћа (висок садржај сумпора, фосфора, гвожђа, угљеника и силицијума) и завареним спојевима једнофазног аустенитног челика, легура на бази никла и неких легура алуминијума. средњи. У појединачним случајевима могу се појавити и кристалне пукотине у зони захваћеном топлотом.
2. Високотемпературна пукотина у течности
Под дејством вршне температуре термичког циклуса заваривања долази до претапања између топлотно захваћене зоне и слојева вишеслојног заваривања, а под дејством напона настају пукотине.
Углавном се јавља у челицима високе чврстоће који садрже хром и никл, аустенитним челицима и неким легурама на бази никла у зони близу шава или између вишеслојних завара. Када је садржај сумпора, фосфора и силицијум угљеника у основном металу и жици за заваривање висок, тенденција пуцања течности ће се значајно повећати.
Време поста: 18.04.2022