Ефекат сукоба Русије и Украјине за машинску обраду
Док се свет бори са Цовид-19, руско-украјински сукоб прети да погорша постојеће глобалне економске изазове и изазове у снабдевању. Двогодишња пандемија учинила је светски финансијски систем рањивим, при чему се многе економије суочавају са великим теретом дуга и изазовом покушаја да нормализују каматне стопе без поремећаја опоравка.
Све оштрије санкције руским банкама, великим компанијама и важним људима, укључујући ограничења одређеним руским банкама да користе платни систем СВИФТ, довеле су до колапса руске берзе и курса рубље. Осим ударца Украјине, садашњим санкцијама ће вероватно најтеже бити погођен раст руског БДП-а.
Величина утицаја руско-украјинског сукоба на глобалну економију ће у великој мери зависити од ризика по Русију и Украјину у погледу укупне трговине и снабдевања енергентима. Постојеће тензије у глобалној економији ће се интензивирати. Цене енергије и роба су под већим притиском (кукуруз и пшеница су више забрињавајући) и инфлација ће вероватно остати повишена дуже. Да би уравнотежиле инфлаторне притиске са ризицима привредног раста, централне банке ће вероватно реаговати лепше, што значи да ће се планови за пооштравање тренутне ултра-лаке монетарне политике ублажити.
Индустрије које се суочавају са потрошачима ће вероватно осетити највећу хладноћу, са расположивим приходом под притиском растућих цена енергије и бензина. У фокусу ће бити цене хране, при чему је Украјина водећи светски извозник сунцокретовог уља и пети по величини извозник пшенице, док је Русија највећи. Цене пшенице су под притиском због лоших жетви.
Геополитика ће постепено постати нормалан део дискусије. Чак и без новог хладног рата, мало је вероватно да ће тензије између Запада и Русије ускоро попустити, а Немачка је обећала да ће се фокусирати на улагање у своје оружане снаге. Још од кубанске ракетне кризе глобална геополитика није била тако нестабилна.